Elektronsko poslovanje je oblik poslovanja kod koga se poslovne transakcije obavljaju elektronskim putem korišćenjem informacione i komunikacione tehnologije.
Elektronsko poslovanje je vođenje poslova na Internetu, i ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizovanje poslova u sopstvenoj firmi i organizaciju poslovanja sa klijentima.
Elementi elekronskog poslovanja su modifikacije činilaca tradicionalnog poslovanja:
Proizvod,
Mesto prodaje – Web prezentacija predstavlja lokaciju na kojoj se posetilac upoznaje sa proizvodom ili uslugom,
Način na koji posetioci/kupci dolaze do Web prezentacije,
Način prihvatanja porudžbine,
Način prihvatanja novca – najčešće se realizuje kreditnom karticom uz proveru njenog kredibiliteta (proverom stanja na računu banke),
Lakoća i potpunost isporuke proizvoda ili usluga,
Način prihvatanja povraćaja robe,
Realizovani adekvatni korisnički servisi, on-line podrška e-mail, FAQ (najčešća pitanja i odgovori)......
Prilikom realizacije elektronskog poslovanja veoma je bitno postizanja kompatibilnosti sa tradicionalnim poslovanjem, jer se time upotpunjuje celokupno poslovanje.
Razvoj i oblici elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80-ih godina prošlog veka, ali je ubrzan razvoj doživelo poslednjih godina, pre svega zahvaljujući Internetu.
Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To svojstvo elektronske tehnologije omogućava kompanijama koje u svom poslovanju koriste ovu vrstu tehnologije da ostvare značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obave svoje zadatke i budu konkurentnije na tržištu.
Elektronsko poslovanje ima vrlo široko područje uticaja i primene, pa bi osnovni oblici bili:
e-trgovina (e-commerce) – predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja)
e-bankarstvo (e-banking) – predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent
e-uprava (e-government) – predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji (države, preduzeća, itd.)
Osnovne prednosti elektronskog poslovanja:
Smanjenje transakcijskih troškova,
Velike kupovine po transakciji (moguće je videti dodatna objašnjenja za proizvod i mišljenje drugih kupaca...),
Objedinjavanje celokupnog ekonomskog, odnosno prodajnog procesa – ukoliko je web prezentacija, kroz koju se realizuje poslovanje na Internetu, dobro objedinjena, potrošaču se u poslovnom procesu mogu ponuditi dodatne informacije: uvid u isporuku, informacija o transakciji,..
Tržištu se nudi drugačiji način kupovine:
Proizvod,
Mesto prodaje – Web prezentacija predstavlja lokaciju na kojoj se posetilac upoznaje sa proizvodom ili uslugom,
Način na koji posetioci/kupci dolaze do Web prezentacije,
Način prihvatanja porudžbine,
Način prihvatanja novca – najčešće se realizuje kreditnom karticom uz proveru njenog kredibiliteta (proverom stanja na računu banke),
Lakoća i potpunost isporuke proizvoda ili usluga,
Način prihvatanja povraćaja robe,
Realizovani adekvatni korisnički servisi, on-line podrška e-mail, FAQ (najčešća pitanja i odgovori)......
Prilikom realizacije elektronskog poslovanja veoma je bitno postizanja kompatibilnosti sa tradicionalnim poslovanjem, jer se time upotpunjuje celokupno poslovanje.
Razvoj i oblici elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80-ih godina prošlog veka, ali je ubrzan razvoj doživelo poslednjih godina, pre svega zahvaljujući Internetu.
Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To svojstvo elektronske tehnologije omogućava kompanijama koje u svom poslovanju koriste ovu vrstu tehnologije da ostvare značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obave svoje zadatke i budu konkurentnije na tržištu.
Elektronsko poslovanje ima vrlo široko područje uticaja i primene, pa bi osnovni oblici bili:
e-trgovina (e-commerce) – predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja)
e-bankarstvo (e-banking) – predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent
e-uprava (e-government) – predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji (države, preduzeća, itd.)
Osnovne prednosti elektronskog poslovanja:
Smanjenje transakcijskih troškova,
Velike kupovine po transakciji (moguće je videti dodatna objašnjenja za proizvod i mišljenje drugih kupaca...),
Objedinjavanje celokupnog ekonomskog, odnosno prodajnog procesa – ukoliko je web prezentacija, kroz koju se realizuje poslovanje na Internetu, dobro objedinjena, potrošaču se u poslovnom procesu mogu ponuditi dodatne informacije: uvid u isporuku, informacija o transakciji,..
Tržištu se nudi drugačiji način kupovine:
Mogućnost definisanja obima kupovine kroz nekoliko dana,
Mogućnost izbora proizvoda uz uvid u aktuelne cene,
Mogućnost jednostavnog upoređivanja cena proizvoda u ponudi različitih prodavaca,
Mogućnost pretrage velikih kataloga proizvoda,
Unapređivanje interaktivnog odnosa sa kupcima
Neprekidan i neograničen pristup svetskom globalnom tržištu.
Teškoće u elektronskom poslovanju:
Praćenje poseta web prezentaciji u okviru koje je realizovana prodaja,
Praćenje ponovnih poseta web prezentaciji,
Diferenciranje u odnosu na konkurenciju,
Obezbeđivanje procesiranja kreditne kartice,
Integrisanje elektronskog poslovanja sa tradicionalnim poslovanjem preduzeća,
Dostupnost web prezentacije.
Zaštita i sigurnost u elektronskom poslovanju
Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija.
U okviru toga se obezbeđuje:
Zaštita tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja),
Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija),
Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta primaoca).
Osnovni pojmovi u kriptografiji su:
Šifrovanje – postupak konverzije teksta u oblik koji je nečitljiv za onoga kome nije namenjen.
Dešifrovanje – postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik.
Ključ – početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.
Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) – šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičen ključu za dešifrovanje. Zasniva se na tajnosti ključa. Pošiljalac i primalac koriste isti tajni ključ. Ovaj metod obezbeđuje tajnost i autentičnost poruke.
Šifrovanje javnim ključem – (asimetrični šifarski sistem) koristi se za komunikaciju sa više učesnika kako bi se sprečilo da bilo ko od primalaca čita poruke koje nisu njemu namenjene. U ovom sistemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, drugi je tajni i poznat je samo njegovom vlasniku. Ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Ovaj metod obezbeđuje zaštitu tajnosti informacija i očuvanje integriteta informacija.
Digitalni potpis – potvrđuje autentičnost sadržaja poruke i obezbeđuej garantovanje identiteta pošiljaoca. Pošiljaoc primenom određenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine, zatim ga šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni ptpis koji se šalje zajedno sa porukom. Svaka promena sadržaja dovodi do promene potpisa.
Primalac dešifruje potpis pošiljaoca njegovim javnim ključem, zatim istim posupkom kao pošiljalac kreira potpis na osnovu primljene poruke i upoređuje ga sa primljenim potpisom.
Digitalni sertifikat – (digitalna lična karta) dokazuje identitet na Internetu. Digitalne sertifikate izdaju posebne firme Certificate Autority čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet na osnovu ličnih dokumenata i zahteva za izdavanje sertifikata. Ako je sve u refu firmi CA se prosleđuje javni ključ za koji ona kreira digitalni potpis i izdaje sertifikat kojim se potvrđuje kome taj javni ključ pripada. Pri prvoj komunikaciji sa nekim prosleđuje mu se digitalni sertifikat i svoj javni ključ. Primalac korišćenjem javnog ključa CA firme koja je izdala sertifikat utvrđuje validnost sertifikata.
Mogućnost izbora proizvoda uz uvid u aktuelne cene,
Mogućnost jednostavnog upoređivanja cena proizvoda u ponudi različitih prodavaca,
Mogućnost pretrage velikih kataloga proizvoda,
Unapređivanje interaktivnog odnosa sa kupcima
Neprekidan i neograničen pristup svetskom globalnom tržištu.
Teškoće u elektronskom poslovanju:
Praćenje poseta web prezentaciji u okviru koje je realizovana prodaja,
Praćenje ponovnih poseta web prezentaciji,
Diferenciranje u odnosu na konkurenciju,
Obezbeđivanje procesiranja kreditne kartice,
Integrisanje elektronskog poslovanja sa tradicionalnim poslovanjem preduzeća,
Dostupnost web prezentacije.
Zaštita i sigurnost u elektronskom poslovanju
Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija.
U okviru toga se obezbeđuje:
Zaštita tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja),
Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija),
Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta primaoca).
Osnovni pojmovi u kriptografiji su:
Šifrovanje – postupak konverzije teksta u oblik koji je nečitljiv za onoga kome nije namenjen.
Dešifrovanje – postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik.
Ključ – početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.
Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) – šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičen ključu za dešifrovanje. Zasniva se na tajnosti ključa. Pošiljalac i primalac koriste isti tajni ključ. Ovaj metod obezbeđuje tajnost i autentičnost poruke.
Šifrovanje javnim ključem – (asimetrični šifarski sistem) koristi se za komunikaciju sa više učesnika kako bi se sprečilo da bilo ko od primalaca čita poruke koje nisu njemu namenjene. U ovom sistemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, drugi je tajni i poznat je samo njegovom vlasniku. Ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Ovaj metod obezbeđuje zaštitu tajnosti informacija i očuvanje integriteta informacija.
Digitalni potpis – potvrđuje autentičnost sadržaja poruke i obezbeđuej garantovanje identiteta pošiljaoca. Pošiljaoc primenom određenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine, zatim ga šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni ptpis koji se šalje zajedno sa porukom. Svaka promena sadržaja dovodi do promene potpisa.
Primalac dešifruje potpis pošiljaoca njegovim javnim ključem, zatim istim posupkom kao pošiljalac kreira potpis na osnovu primljene poruke i upoređuje ga sa primljenim potpisom.
Digitalni sertifikat – (digitalna lična karta) dokazuje identitet na Internetu. Digitalne sertifikate izdaju posebne firme Certificate Autority čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet na osnovu ličnih dokumenata i zahteva za izdavanje sertifikata. Ako je sve u refu firmi CA se prosleđuje javni ključ za koji ona kreira digitalni potpis i izdaje sertifikat kojim se potvrđuje kome taj javni ključ pripada. Pri prvoj komunikaciji sa nekim prosleđuje mu se digitalni sertifikat i svoj javni ključ. Primalac korišćenjem javnog ključa CA firme koja je izdala sertifikat utvrđuje validnost sertifikata.
No comments:
Post a Comment